Sa nama na putu do Golubačke tvrđave!

Sa ponosom vam predstavljamo sadržaj kroz koji vas vodimo u obilazak najlepših prirodnih i kulturno-istorijskih lepota Srbije. Naša prva destinacija je tvrđava „Golubački grad“, srednjovekovno utvrđenje koje je nakon pet godina rekonstrukcije ponovo otvoreno za posetioce.

    Pa,krenimo na put!

    Mesto našeg polaska je Beograd, ali i za sve one koji nisu iz okolnih gradova oko tvrđave, najbolja trasa je krenuti autoputem Beograd-Niš (E-75), i na 65. kilometru od prestonice skrenite na isključenju za Požarevac (putarina za običan auto iznosi 200 dinara). Nakon 16 km, sa vaše leve strane nailazite na NIS Petrol benzinsku stanicu i tu skrećete na prvom izlazu desno, istaknut je putokaz za Golubac (34).

    Sada ste na magistrali prvog reda IB 34 Požarevac-Veliko-Gradište-Golubac-Donji Milanovac i tokom puta narednih 48 km teško da možete da pogrešite, jer na svim usputnim kružnim tokovima i u ulasku u Veliko Gradište uredno postoje putokazi koji vas usmeravaju. Tokom celog puta vožnja je „opuštajuća“ bez zahtevnih deonica uz naravno obavezno poštovanje ograničenja brzine i povećanu opreznost u vožnji kroz naseljena mesta. Uživajte u predelima i ne dozvolite da vas „povuku“ dva skretanja, prvo ka Viminacijumu, drugo ka Srebrnom jezeru, ostavite te destinacije za neku drugu priliku, jer vam u Golupcu neće biti dovoljan ni ovaj jedan dan koji ste izdvojili za obilazak. Nakon 135 km vožnje i koji minut manje od dva časa, stižemo na odredište.

      Njeno veličanstvo tvrđava „Golubački grad“!


      Već prvi pogled na Dunav ostavlja bez daha! Na samom ulasku u Golubac veliko vodeno prostranstvo moćne reke i uređeno šetalište sve do samog centra grada odaje utisak kao da ste stigli na more. Ovde je Dunav u celom svom toku kroz Evropu najširi (oko 6.000 m). A onda, kada pogledom krenete preko uzburkane vode udesno, u daljini vam se, podno visokog masiva ukazuje mistična kontura utvrđenja sa kulama i zidinama, tvrđava koja deluje kao da pluta na samoj površini velikog jezera. Izdaleka nije moguće razabrati detalje i to samo pojačava već ionako nadrealni prizor...

      Prolazimo zatim kroz uske uličice u naselju i nakon par kilometara i nekoliko ogromnih stena nadvijenih nad uzani put, izlazimo na čistinu-plato ispred „njenog veličanstva“, Golubačke tvrđave. Prvi utisak iz neposredne blizine kompleksa zaista je neverovatan, kao da ste se našli ispred nekog famoznog zamka u  Britaniji ili Irskoj - trava uredno ošišana u milimetar, klupice za sedenje ispred nove upravne zgrade u kojoj se nalazi direktorat tvrđave, prodavnica sa suvenirima i ukusno uređena kafeterija sa  baštom iz koje puca pogled na celu širinu Dunava; svakako pre nego krenete u obilazak, idealno mesto i da se odmorite malo nakon putovanja.

      Da, pre ulaska u samo tvrđavu ostaje da se obavi još jedna „sitnica“ – morate kupiti ulaznice. U samom kompleksu postoje tri zone kretanja, u zavisnosti od težine uspona, tako da morate da ocenite za koju ste sposobni da je izdržite.

      • Zelena zona – Laka zona, dostupna svim kategorijama turista – 600 dinara (uključen i parking);
      • Plava zona – Srednje teška zona, dostupna samo uz pratnju vodiča tvrđave - 800 dinara (uključen i parking);
      • Crvena zona – Teška zona, dostupna samo uz pratnju vodiča tvrđave - 800 dinara (uključen i parking);
      • Crna zona – Ekstremno teška zona gde ide jedan turista i sa njim jedan vodič – 1.200 dinara (uključen i parking).

      Raspored zona i kuda se sa kojom kartom možete kretati, kao i detaljnija objašnjenja možete naći na zvaničnoj prezentaciji TVRĐAVA GOLUBAČKI GRAD.

      Dakle, kartu imamo,  AVANTURA može da počne. Ili ne! Pre nego zakoračite u srednji vek evo nekoliko osnovnih istorijskih podataka o tvrđavi „Golubački grad“; detalje i zanimljivosti otkrivajte sami - u tome i jeste draž posete ovakvom dragulju istorije Balkana.

        Istorija tvrđave

        Golubački grad je srednjovekovno utvrđenje podignuto na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, prirodno utvrđenom mestu odakle su se sa lakoćom kontrolisali svi kopneni i vodeni putevi koji su povezivali istok i zapad. Prvi put se u istorijskim izvorima pominje 1335. godine kao tvrđava sa ugarskom posadom. Iako je grad osnovan ranije, ne zna se kada i ko ga je zapravo podigao. Tokom srednjeg veka, vodile su se mnoge bitke oko njega, naročito između Osmanskog carstva i Kraljevine Mađarske. Od 1867. godine predat je, iz ruku turske vlasti, na upravljanje srpskom knezu Mihailu Obrenoviću.

          Avantura može da počne!

          Ulazimo u tvrđavu!!! Kao „okoreli“ avanturisti, odlučujemo za onu najtežu – crnu zonu i pentranje na kulu broj 1, poznatiju kao „Šešir kula“. To nikako ne znači da treba preskočiti obilazak „Kule vitezova“, „Topovske kule“, „Palate“... Krećite se polako i pokušajte da osetite duh vremena, da zamislite kako je pre više vekova ovde vrvelo od ljudi u srednjovekovnim odorama, kako su ratnici sa kula pucali iz topova i strelama odbijali napade neprijatelja. Mašta je nešto što vas sigurno neće izneveriti u ovom trenutku, ali i ne propustite da što više fotografišete. Toliko je sve živopisno da gde god da se okrenete - imate savršeni snimak. Pogledajte našu galeriju fotografija na dnu stranice  – možda vas inspiriše da napravite nešto slično i vi na licu mesta.

          Nakon detaljnog obilaska prizemnih kula i izložbe u „Palati“, dajte sebi oduška od barem deset minuta, saberite utiske jer pravo uzbuđenje tek sledi. U pohodu na najviši vrh tvrđave pridružuje nam se iskusni vodič koji će se ne samo pobrinuti da se u „jednom komadu“ popnemo i siđemo, već i neko ko će vam usput ispričati pregršt intrigantnih istorijskih činjenica i zanimljivosti koje niste mogli da izguglate.

            Pohod na „Šešir kulu“

            Prva trećina puta je „relativno laka“ - krećemo se metalnim stepenicima, prilično lagano prolazimo pored kule broj 4, odakle počinje teži deo puta. Metalne stepenice tu zamenjuju kamene, zapravo improvizovane, sa postavljenim lancima sa strane koji služe kao rukohvati, kao i sa nekoliko prepreka koje morate premostiti tako što ćete se popeti ili spustiti uz uske merdevine. Ne zaboravite da u toku penjanja, s vremena na vreme, zastanete i okrenete se, jer što idete više uz utvrđenje, pogled na donji deo kule i Dunav, širok kao more - je zaista neverovatan! Za poslednju trećinu puta će vam već trebati veštine „fri klajmbera“, jer postoje deonice na kojima morate dobro da razmislite gde ćete koju nogu postaviti i na koje ispupčenje, ali nemojte da vas to obeshrabri; čak iako se ne snađete tu je vodič koji će priskočiti u pomoć. Pošto u toj poslednjoj deonici nećete imati mnogo prilika da se osvrćete oko sebe, kada konačno stignete na sam vrh – mali plato ispred „Šešir kule“, zaboravićete na sve dotadašnje prepreke, a evo i zašto.

            Dopustite da vas preplavi osećaj kao da ste se popeli na krov sveta, i uživajte u pogledu na Dunav gde je on ispred vas najširi i sa desne strane na „Gvozdenu kapiju“ (mesto gde je Dunav najuži i odakle počinje Đerdapska klisura). Posle obilaska same Šešir kule, "Čardaka ni na nebu, ni na zemlji" i kratkog odmora, krećemo lagano da se spuštamo nazad. Teško je rečima opisati snažan utisak da ste na mestu koje je nemi svedok vekova uzbudljive, prebogate istorije ovog kraja. Koliko je samo ratnika najrazličitijih nacija ovuda kročilo, koliko ih je među njima ovde i zauvek ostalo? Vojnika, plemića, trgovaca, putopisaca, zanatlija, neimara...

            Nakon 3-4 sata razgledanja i penjanja po strmim stenama unutar srednjovekovnog utvrđenja, krivudavom stazom se laganim koracima udaljavamo od samih zidina, ali se na svakih 5-10 metara osvrćemo da još jednom urežemo u pamćenje sliku Golubačke tvrđave, građevine koja je definitivno u prvih pet destinacija u Srbiji koja se jednostavno mora videti i doživeti.

              Odmor

              Šta sada? Vreme je da se saberu utisci, pregledaju fotografije i odaberu one najbolje za Instagram, Facebook...,a sve to na terasi restorana „Zlatna ribica“, u samom centru naselja Golubac (opet i uvek sa pogledom na Dunav-more).

              Nemojte da vas obeshrabri činjenica da se restoran nalazi na autobuskoj stanici - hrana je vrlo pristojna, usluga odlična, cene pristupačne (kompletan ručak za dvoje je oko 2.000 dinara). U slučaju da ste na nekom proputovanju, razume se da postoji i mogućnost  prenoćišta.

              Adrenalin polako počinje da popušta, odradili smo „zen“ na terasi restorana, ali je još ostalo 3-4 sata dnevne svetlosti, i prepuni utisaka, ne vraća nam se u gradsku vrevu. U ranijem razgovoru sa Iskrom Maksimović, direktorkom tvrđave „Golubački grad“, uputila nas je na Manastir Tumane koji se nalazi na samo 9 kilometara od naselja Golubac.

                Manastir Tumane

                Ovaj manastir, poznat kao “Đerdapski Ostrog", svetinja je u narodu proslavljana kao mesto čudesnih isceljenja, zahvaljujući moštima Svetog oca Zosima i Svetog Jakova.  Osnivanje manastira Tumane vezuje se za proslavljenog junaka Miloša Obilića. Pred sam Kosovski boj, Miloš je nehotice prilikom lova smrtno ranio Svetog pustinjaka Zosima, proslavljenog monaha sa Dalekog Sinaja. U znak pokajanja, nad grobom svetitelja započeo je gradnju zadužbine, koju je kasnije, po njegovoj pogibiji, narod završio.

                Preko puta manastirske crkve nalazi se gostoprimnica, uređena od nekadašnje manastirske vodenice, dok se kilometar od manastira nalazi drevna isposnica Svetog Zosima. Posebnu čar manastiru daje mali zoo vrt kojem se najviše raduju najmlađi gosti. Godišnje manastir obiđe više stotina hiljada vernika iz zemlje i inostranstva.

                Nakon posete Tumanu vraćamo se u Golubac da još jednom “bacimo pogled” na Dunav i nezaboravnu tvrđavu.

                 

                Lepa je ova naša Srbija, bogata istorijskim nasleđem i predivnom prirodom koja kao da nam poručuje da imamo šta da čuvamo, da imamo u čemu istinski uživamo i čime da se ponosimo.

                 
                 

                Zato putujte sa nama i posle nas, obiđite Srbiju i njene dragocenosti. A već za dve nedelje vodimo vas u novu avanturu.

                Korisni saveti za put

                • Golubac je mesto gde stalno duva vetar, i to prilično snažan, zato ponesite odgovarajuću odeću, pogotovo ako je prohladno vreme.
                • Penjanje po tvrđavi, čak i po lakšim deonicama, moguće je isključivo u kvalitetnijoj sportskoj obući (patike i sl..)
                • Golubački kraj je slabije razvijen - ponesite sa sobom gotov novac, ne oslanjajte se previše na platne kartice.
                • Ne zaboravite da ponesete fotoaparat.
                • Ponedeljak je neradni dan, tada Golubačka tvrđava nije otvorena za razgledanje.