13 razloga da posetite Niš

Od Kelta do Srba. U knjigama i putopisima zaveden kao kapija Istoka i Zapada. Doživeo je i preživeo mnoge narode i osvajače. Sve ih otpratio. Danas, kao najveći grad juga svoje domovine, odmara na obalama Nišave, dičeći se bogatim nasleđem, starom kafanom i merakom.

Niška tvrđava i most

Zašto posetiti Niš?

     1. JER NIŠ JE GRAD DUGE I BURNE ISTORIJE  

    Područje današnjeg Niša bilo je naseljeno hiljadama godina pre nove ere, pokazuju arheološke iskopine. Kao grad su ga sazidali Kelti u trećem veku stare ere i nazvali Vilingrad, po Vilinoj reci (Navissos). Slično ime zadržali su svi zavojevači.

    Zbog svog geografskog položaja neprestano je bio meta vojski i vladara. Rođenjem cara Konstantina na njegovom tlu, u drugoj polovini trećeg veka, dobija važno mesto u istoriji. Postaje značajno trgovačko, vojno i administrativno središte pokrajine Gornje Mezije. Mnogo puta je rušen i obnavljan. Prošli su Huni, Varvari, Sloveni, Avari, Bugari, vizantijska vojska… Stefan Nemanja ga je priključio Srbiji, nakratko. Vojevao je sa Osmanlijama skoro pet vekova, a u međuvremenu bio deo Austrijskog carstva. Za vreme Prvog svetskog rata, bio je prestonica. Mnogi su za sobom ostavili vredna kulturna blaga. Pojedini su zavredili spomenike. Obogatili ga šarolikom arhitekturom.

    Centar, na desnoj obali Nišave, užurban i živ. Na glavnom trgu, visoki spomenik sa konjanikom i zastavom, zahvalnost oslobodiocima. Dalje se proteže glavno šetalište. Pogled se muti od napadnih reklama. Bleštava, krupna slova posvuda. Mnoga ispisana nesrpskim jezikom. Poenglezio se. U toj nedopadljivoj trci bez cilja, zaostaju gradske lepotice. Prekrasna, stara, aristokratska zdanja. Sramežljivo pokušavaju da se proguraju, pokažu. Uspeće samo kod upornog i strpljivog oka. Pojedine obnovljenih fasada. Pojedine unižene staklenom nadogradnjom. Novo doba, čini se, uzima danak u krasoti, skladu, jeziku... Bezobzirno. 

    2. JER KAZANDŽIJSKO SOKAČE ČUVA DUH STARIH VREMENA

    Poslednja sačuvana ulica nekadašnje niške čaršije. Delimično. Nekada turska zanatlijska četvrt, danas ugostiteljska uličica. Za kafanskim stolom, dočekuje nas Stevan Sremac u živom razgovoru sa literarnim junakom Kalčom. Čuva ih verni pas Čapa. Niš je bio Sremčevo nepresušno nadahnuće. Bio je očaran neposrednošću, šalama, načinom života, i govorom juga.

    Kazandžijsko sokače

    Stare zanatske radnje uspele su da opstanu do kraja 20. veka, kada su ih zamenili kafići i restorani. Pojedini su zadržali stari šarm. Pojedini se pomodarili. Čak se i u ovih stotinjak metara minulih dana ušunjao po koji “Englez”. Šta li bi rekao Sremac? Kud li se dednuo njegov Niš kojem je posvetio svoja najčuvenija dela?Stari grad

    Obale Nišave, ukorićene u kamene bedeme. Čiste. Na proleće, mora da su živahne. Preko reke, drugačije. Mirnije i pitomije. Ističe se prelepo zdanje u kome je smešten Univerzitet u Nišu, obgrljen cvećem. Skoro pa savršeni krajolik da nema pijace, tik uz zidine tvrđave.

    3. JER NIŠKA TVRĐAVA JE MEĐU NAJLEPŠIM NA BALKANU

    Istorija gradskog utvrđenja duga je oko dva milenijuma. Tako svedoče arheološki nalazi. Turska tvrđava podignuta je na ostacima antičkih i srednjevekovnih bedema u ranom 18. veku. Čvrste, visoke, odbrambene zidine.

    Prolazimo kroz masivnu, gvozdenu Stambol kapiju. Iznad su puškarnice i otvori za topove. Prvo nailazimo na majušni Nišvil džez muzej, hamam, najstariji sačuvani objekat u tvrđavi iz doba Turaka i arsenal. Nekada skladište oružja, sada Digitalni muzej. Malo dalje su antičke terme. Zidine iznad, nagrđene grafitima. Ulični “umetnici” ne biraju mesto za svoj izraz. Stižemo do Bali-begove džamije, jedine sačuvane unutar zidina. Biser orijentalne gradnje. Koji korak dalje je lapidarijum, neobična zbirka nadgrobnih spomenika iz period od I do IV veka. Hodamo antičkom ulicom sa bazilikom do Gradske bašte i barutana uz istočni i severni deo bedema. U blizini su razvaljeni, napušteni, išarani objekti. Novije gradnje. Urušavaju celokupni utisak, ali se ne uklanjaju. Istorija i priroda u jednom. Mogao bi se u tvrđavi provesti celi dan. I to sjajan. Uz malko više brige.

    Spomenik oslobodiocima

    Niška tvrđava

    4. JER NIŠKA SABORNA CRKVA JE VELELEPNA

    Golema. Treći najveći pravoslavni hram u Srbiji. Pomalo neuobičajenog izgleda. Izmešanih stilova - srpsko-vizantijskog, romansko-vizantijskog i turskog, sa dodirom baroka i renesanse. Izgrađena je 1878. godine i posvećena Svetoj Trojici. Teško je stradala od savezničkih bombi 1944., a kasnije i u požaru 2001. Obnovljena je pet godina kasnije. Sveže živopisana. Blistava.

    Saborni hram

    U porti se nalazi i Mala Saborna crkva, Hram Svetih arhangela, koji je iz doba vladavine Osmanlija, s početka 19. veka. Po tadašnjim zakonima osvajača, morala je biti delimično ukopana i prizemna, da ne nadvisi džamije. 

    Možda i najlepša gradska celina. Tiha, ušuškana u cveću i drveću. Spokojna.  

    5. JER BUBANJ PRIPOVEDA STRAHOTE

    Više od 10.000 duša streljanih tokom Drugog svetskog rata. Na brdu Bubanj, nedaleko od centra grada, tri uzdignute ruke od betona, stisnutih pesnica. Monumentalne. Različitih visina. Predstavljaju muškarca, ženu i dete. Simbolizuju prkos i otpor zločinu. Nedaleko je reljef u mermeru sa kompozicijama stradanja,  bunta i borbe. Ugravirani su stihovi niškog pesnika Ivana Vučkovića: “…Streljali su nas, ali nas nikad nisu ubili, nikad pokorili”. Još jedno jezivo stratište u Srbiji koje za sobom ostaviše zlikovci. Spomen žrtvama i oda slobodi.  

    Brdo Bubanj je jedna od najvećih zelenih površina u Nišu. Kutak za druženje sa prirodom i sportske aktivnosti.
    Spomenik Bubanj

      6. JER NIŠKI ROŠTILJ JE BEZ PREMCA

      Za sada. Leskovac još nismo pohodili. Vrvi Niš od kafana i restorana. Poznati su ugostitelji, još poznatije meraklije. Biramo Orač. Spolja sasvim običan, unutra gospodski. Topla atmosfera i kamin. Preskačemo duboki tanjir, pa i škembe čorbu, sukanu gibanicu i spržu, južni specijalitet sličan duvan čvarcima. Dobrano izgladneli, meračimo roštilj. Mešano, od svega po malo. Meso sveže, sočno i mekano. Čista 11. Pride mućkalica. Nije izvorna, leskovačka, ali je južnjačka. Potaman začinjena. Izvrsna. I moravska salata. Šta god naručili, ona je neizostavna. Osvežavajuća, ide uz sve. Za kraj, tanjir voća i kolača. Na račun kuće. Gostoljubivi, izdašni i umešni domaćini. Nišlije.

      Niška trpeza

      7. JER MEDIJANA JE KONSTANTINOVA RASKOŠNA VILA

      Luksuzno predgrađe, uz nekada važni putni pravac. Letnja rezidencija velikog cara Konstantina i poljoprivredno gazdinstvo, s početka četvrtog veka. Danas, među najznačajnim arheološkim parkovima naše zemlje. Delovi dve ranohrišćanske crkve, vojničkih baraka, vinskog podruma, i vodotornja. Ostaci raskošne vile sa peristilom, glavnog zdanja, izdvojenog i ograđenog visokim zidinama, sa bogato uređenim vrtovima, fontanama i paviljonima, malim trpezarijama za prijeme i gozbe, i termama, do kojih se topla, lekovita voda dovodila iz obližnje Niške Banje. Na stotine kvadratnih metara podnih mozaika. Jedinstvenih, kažu. Nismo ih videli. Niti prošetali Medijanom. Zatvorena je. Piše: do daljeg.

      Nalazi se na pola puta ka Niškoj Banji, gde kanimo prenoćiti i odahnuti, pre no se zorom upustimo u nove niške doživljaje. 

      8. JER JE U NIŠKOJ BANJI VODA TOPLA

      I lekovita. Ima pet mineralnih izvora vode bogate radonom, koja ublažava mnoge zdravstvene tegobe, naročito reumatske i srčane. Obiluje i blagotvornim blatom, koje se dobija mlevenjem bigra nataloženog na izvorima. Okolnim planinama ušuškana je od severnih vetrova. Odlični klimatski uslovi. U zdrava vremena, veoma je živo. Posetioci mogu da plivaju u zatvorenom bazenu, opuste se u džakuziju ili sauni, počaste masažom, prošetaju stazama zdravlja, udahnu miris četinara. Ovde zdravlje i na usta ulazi. Na kraju šetališta, fino restoranče, Gurmanova tajna, zadovoljiće svačiji ukus. A gostionica Letnja pozornica služi buckaste ćevape. Ne, nećete se ubuciti, samo slatko naručkati. Zdravlje, iće i priroda. Na svega desetak kilometara od Niša. Prava zgoda za Nišlije, ali i sve goste.  

      Medijana

       

      9. JER NA BS NIŠ MOŽETE PLATITI GORIVO IZ AUTOMOBILA

      Na obodu Niša i brojnih istorijskih znamenitosti, smestila se NIS Petrol benzinska stanica. Ipak, kao uprkos svemu, ona je moderna i savremena.

      Njena glavna “znamenitost” je mogućnost plaćanja goriva bez izlaska iz automobila. Dovoljno je da pokrenete Drive.Go aplikaciju, par puta kliknete i vaš račun će biti izmiren. Onda možete ići dalje, u susret davnim pričama koje Niš jedva čeka da vam ispriča.

      BS Niš

      10. JER SINĐELIĆ VEČNO BDI NAD NIŠOM SA ČEGRA

      Ustanička Srbija. Digla se raja protiv kuluka i harača. Organizovano, konačno. Posle nekoliko vekova. Napada Osmanlije širom zemlje. Na proleće 1809. juriša na Niš. Ustanici se raspoređuju i utvrđuju na više položaja. Stevan Sinđelić bira najisturenije mesto, na brdu Čegar, nedaleko od grada. Dok ustanici oklevaju, Turci napadaju vojvodu, koji je ostavljen sam. U zoru, poslednjeg dana meseca maja. Odolevaju pobunjenici čitav dan, iako Turcima neprestano stiže pojačanje. U sumrak, kad uvide da toliku silu ne može savladati, Sinđelić ih mnoge namami u utvrđenje, opali hitac u spremnu barutanu i diže sve u vazduh. Sebe, saborce i mnogobrojne neprijatelje.   

      Na mestu rova, danas se izdiže kula. U čast herojskom podvigu i tvorcima slobode. “Vojvodi Sinđeliću i njegovim neumrlim junacima”.

      Ćele kula

      11. JER ĆELE-KULA JE JEDNA JEDINA U SVETU 

      Izidana od lobanja. Ljudskih. Srpskih ratnika izginulih na Čegru. Jesu Turci nadmoćni prevladali, ali bi to Pirova pobeda. Razjario se tadašnji osmanlijski zapovednik grada, Huršid-paša. Naredi da se koža sa glava palih Srba odere, napuni slamom i pamukom i pošalje sultanu kao ratni trofej. Lobanje da se krečom i peskom uzidaju u kulu na glavnom Carigradskom drumu. 952 lobanje. Da ih svi putnici vide. Da straše i opominju buntovne Srbe. Prevariše se grdno Osmanlije kao i mnogi pre, a i posle njih.

      Ćele kula

      Kasnije su Srbi krišom skidali i sahranjivali lobanje. Pojedine su podlegle zubu vremena. Danas ih je 58. U kapelici. Jedna stoji posebno izdvojena, na pijedastalu. Vođe hrabrih boraca, Stevana Sinđelića.

      Mesta zuluma na srpskom tlu su nebrojena. No, Ćele-kula, kao nijedno drugo, svedoči, strahotno verno, stradalništvu naroda na putu ka svojoj slobodi.  

      Užasnut je svaki posetilac. Bio je i francuski pesnik i poltičar Alfons de Lamartin, koji zapisa: “Neka Srbi čuvaju ovaj spomenik! On će njihovu decu učiti koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su je cenu platili njihovi očevi”.

      12. JER HRAM CARA KONSTANTINA JE ODA OZAKONJENJU HRIŠĆANSTVA

      Okružen je zelenilom parka Svetog Save. Posvećen rimskom imperatoru Konstantinu Velikom, rođenom Nišliji, i njegovoj majci, carici Jeleni. Kamen temeljac postavljen je za vreme NATO bombardovanja. Gradio se za proslavu 1700 godina od donošenja Milanskog edikta, kojim je Konstantin zabranio progon hrišćana i dao im slobodu veroispovedanja.

      Sabrona crkva

      Izgrađen je u vizantijskom stilu. Iznutra nedovršen. Oslikan je ikonostas, a živopisan samo oltarski deo. Golema površina i pusti zidovi. Spolja obložen belim kamenom, bez posebnosti. Nekako ne sliči pravoslavnim hramovima u Srbiji. Čini se, nama bar, bez dovoljno duše.  

      13. JER NIŠKI LOGORAŠI SU PRVI PRESKOČILI ŽICU 

      U porobljenoj Evropi. Prvo organizovano bekstvo. Nekoliko meseci po uspotavljanju logora, 12. februara 1942. godine, 147 golorukih logoraša napalo je stražare i krenulo u beg. Spaslo se 105. Zatvorenici su bili izloženi stravičnom mučenju, zlostavljanju, hladnoći, gladi… Tokom okupacije, iza žice je bilo više od 30.000 rodoljuba, Jevreja i Roma. Trećina je pogubljena na Bubnju. Logor su fašisti napustili mesec dana pre oslobođenja Niša, u septembru 1944.

      Danas je Memorijalni muzej 12. februar, poznat i kao logor Crveni krst. Jedan je od malobrojnih sačuvanih fašističkih logora u Evropi. Kompleks je ograđen visokim zidom i bodljikavom žicom. U njemu su zgrade nekadašnje kuhinje, trpezarije i kupaone, stražare, osmatračnice i glavna logorska zgrada koja je pretvorena u muzej. Prostorije gde su nekada boravili zatočenici, njihove dirljive, snažne poruke na zidovima, lični predmeti, pisma, fotografije... Samice na poslednjem spratu. Jeza odasvud. Potresna postavka. Odlično priređena. Još napada hladnoća sa debelih zidova kroz koje nikada ne prolazi sunce. Mnoge je prerano prestalo da greje. Ne ponovilo se!  

      Logor u Nišu