8 razloga da posetite Rajačke i Rogljevske pimnice

Sve mode prolaze, samo vino ostaje”, reče, ko drugi do Francuz. Pripadnik naroda koji je dokučio sve tajne i užitke ispijanja božanskog napitka. Kada je u drugoj polovini 19. veka opaka vaš opustošila francuske vinograde, tražili su vina slična svojim. I našli ih. Na srpskoj zemlji. Na tromeđi sa Bugarskom i Rumunijom. Na peščanom zemljištu okruženom trima planinama sa jedne, i Dunavom i Timokom sa druge strane. Gde se vinova loza suncem ogreva oko 260 dana godišnje, te daruje osobitu slast grožđu. Ako je potomcima Gala išta verovati, onda je to sve vezano za vino. Kud oni, tud i mi.
Pravac Negotinska krajina!
 Rajačke pimnice

Zašto posetiti Negotin i Rajačke pimnice?

     1. JER NEGOTIN JE DOM „OCA SRPSKE MUZIKE”

    Put nas vodi preko Negotina. Da li je nazvan po nekadašnjim stanovnicima, Negoti i Tini, oko čije okućnice se stvaralo naselje, ili se izrodilo iz večitog srpskog nadmetanja “(bolje) nego ti”, ne zna se tačno. No, pouzdano je rodni grad Stevana Stojanovića Mokranjca. Ulazimo u dvorište gde nas dočekuje bronzana skulptura po mnogima najznačajnijeg srpskog kompozitora. Skromna, tradicionalno balkanska varoška kuća iz sredine 19 veka, danas je muzej i spomenik kulture od izuzetnog značaja. U njoj je tvorac čuvenih Rukoveti načinio prve korake i naučio prve muzičke taktove. Kroz četiri odaje proživljavamo Mokranjčeve ovozemaljske dane. Lični predmeti, prepiske, porodične fotografije, autentični nameštaj, dva klavira, i portret klasika sprske muzike i njegove supruge, delo još jednog srpskog velikana, Uroša Predića.

    Mokranjceva kuća

    U čast svog sugrađanina, Negotinci svake godine održavaju festival “Mokranjčevi dani”, svojevrstan praznik muzike koji okuplja vrsne izvođače iz Srbije i inostranstva.

    Ponosi se Negotin i hajdukom Veljkom, koji je pao za njegovu odbranu od Turaka. Dao je junak glavu za Krajinu, ali je ona ipak pala u šake Osmanlija. Danas, na centralnom trgu, njegova skulptura na konju podseća na slobodarski duh kraja. Spomenik mu je podignut i na mestu pogibije.  

    Mokranjčev klavir

    2. JER NA BS NEGOTIN MOŽETE KUPITI NOVE DRIVE CAFE GRICKALICE

    Putevi tradicije i bogate istorije uvek oplemene dušu. A za potpuni užitak je dobro dodati i malo čiste zabave! Prilikom pauze na BS Negotin, dok se naš automobil napajao G-drive gorivom, odlučili smo da sebe obradujemo novim Drive Cafe grickalicama koje donose ZABAVU, SVAKI PUT!

    Možete izabrati klasičan ili rebrasti čips, flips sa čak 32% kikirikija ili sveže i hrskave kokice.

    Sve su podjednako ukusne, pa nismo previše razmišljali: kupili smo kompletnu hrskavu ekipu i nastavili put.

     

     

    3. JER PIMNICE SU KAMENI GRAD U KOJEM STANUJE VINO

    Tako se priča po kraju oko sela Rajca. Naziv, pretpostavlja se, dobiše po lokalnom govoru “idemo da piMo vino”. Pominju se i kao pivnice, što pivopije može dovesti u zabludu, jer ovde pivo ne stanuje, čak ni u komšiluku.

    Tridesetak kilometara od Negotina, posle sitnog truckanja po zakrpama i dobrim delom udobnog asfalta, stiže se do brežuljka gde se smestilo neobično naselje, okruženo šumom. Kamene kućice protežu se uskim sokacima koji krivudaju do malih trgova. Šetnja kroz svojevrsni lavirint, koji ako se uspe nadmudriti, vodi do centralnog trga sa česmom. Još samo da uklone kulise, pomislismo, jer ne damo se prevariti. No, opojni mirisi nas razuveravaju. Možda je ipak zbilja.

    Uto nas dovikuje sredovečna gospođa i maše da dođemo. Želi nam dobrodošlicu i seda za stočić za čašicu razgovora, ispred pimnice.

    Građene su od polovine 18. do tridesetih godina prošlog veka po ugledu na podrume sa Kosova i Metohije, debelih zidova da održavaju stalnu temperaturu. Sastoje se iz vinskog podruma, ukopanog oko metar u zemlju, i stambenog dela za boravak tokom vinogradarskih radova. Bez odžaka. Od 270, aktivno je desetak. Među današnjim vinogradarima ima starosedelaca i dođoša, a pridružio im se i fakultetski “odlikaš”. Slavi se 14. februar, Sveti Trifun, reže se slavski kolač i zaseca vinova loza. Ponosno priča da je sve počelo još u doba Rimljana i da su se negotinska vina izvozila u Francusku, Austrougarsku, Nemačku, Rusiju… Red je da ga i mi okusimo.

    Uvodi nas u podrum. Bačve, pripijene jedna uz drugu, snevaju, svaka svoju sortu. Chardonnay, bela tamjanika, rosé, Cabernet Sauvignon – suvo, blago barikirano. I ponos kraja, posebnog bukea.  

    4. JER CRNA TAMJANIKA JE DREVNA SORTA  

    Autohtona, muskatna sorta negotinskog podneblja. Vrlo retka, teška za uzgajanje zbog problema sa cvetanjem. Ukus, pun, uravnotežen, neuporediv sa drugim vinima. Neponovljiv. Miris ruže. Prepliće se sa začinskim tonovima bosiljka, maline, jagode… Svako će pronaći još poneki, u “pozadini”. Pitka i osvežavajuća. Pleše se hranom. Savršeni je spoj sa ribom i plodovima mora, ali i čokoladnim i voćnim slatkišima. Opevana u pesmama negotinskog kraja. U onoj čuvenoj, posvećenoj hajduku nad hajducima, Veljku, spominje se kao rujno (crveno) vino “Ko to rujno vino pije, ko to ljutu bitku bije…”

      5. JER JE STARO RAJAČKO GROBLJE VELIKA MISTERIJA

      Mnoštvo nadgrobnih spomenika. Obraslo travom, grmljem i šibljem. Nahereni, prekriveni mahovinom. Blago podsećaju na srednjevekovne stećke, ali su vitkiji i viši. Poput stubova sa kamenim kapama. Mnogi su čudnovatog oblika. Još čudnovitijih šara. Bogatih. Od stilizovanih krstova, geometrijskih ornamenata do motiva sunca, raznih simbola, sve do neobičnih slova. Ima ih oko 1.500. Izgrađeni su od istog peščanog kamena od kojih su zidane i Rajačke pimnice. Ne zna se ko pod njima počiva. Nema imena, niti godina smrti. Među zagonetne nadgrobne spomenike umešali su se i obični, meštana sela Rajca. Zanimljiva i zbunjujuća nekropola. Kao da nije groblje, nego kultno mesto. 

      Rajačko groblje

      6. JER ROGLJEVO JE SELO DIONISA

      Ili Bahusa. Za pojedine, Ozirisa. Po naški, Svetog Trifuna. Kojoj god mitologiji ili veri pribegli, zajedničko im je vino. Svega dva kilometra od starijeg brata blizanca, uzdigle su se Rogljevske pimnice. Ogledalo Rajačkih. Manje ih je, 120, ali više aktivnih, tridesetak. Skoro svako rogljevsko domaćinstvo ima svoju. U današnjem obliku nastale su između 1860. i 1880. godine po dolasku Francuza u ove krajeve. Ima ih i danas. Nastanili su se pre 12 godina. Prave vino i izvoze ga za domovinu i prodaju po celom svetu. Malo su više okrenute turizmu, ima čak i kafana. 

      Muzej

      Zbog svoje jedinstvenosti, pimnice su na spisku za upis na listu Svetske baštine organizacije UNESKO.   

      7. JER KUĆNI MUZEJ BAŠTINI OD IGLE DO KOSTI MAMUTA

      Ili Bahusa. Za pojedine, Ozirisa. Po naški, Svetog Trifuna. Kojoj god mitologiji ili veri pribegli, zajedničko im je vino. Svega dva kilometra od starijeg brata blizanca, uzdigle su se Rogljevske pimnice. Ogledalo Rajačkih. Manje ih je, 120, ali više aktivnih, tridesetak. Skoro svako rogljevsko domaćinstvo ima svoju. U današnjem obliku nastale su između 1860. i 1880. godine po dolasku Francuza u ove krajeve. Ima ih i danas. Nastanili su se pre 12 godina. Prave vino i izvoze ga za domovinu i prodaju po celom svetu. Malo su više okrenute turizmu, ima čak i kafana. 

      kosti mamuta

      Zbog svoje jedinstvenosti, pimnice su na spisku za upis na listu Svetske baštine organizacije UNESKO.

       

      8. JER PORED VINA, OPČINJAVA I HRANA

      Sedosmo u jedinu kafanu u okruženju, u Rogljevskim pimnicama. Spremni za nešto sasvim drugačije. Za početak, palačinTe. Ne sliče mnogo palačinkama, više piroškama sa sirom. Teško ih je svrstati, ali ih svakako vredi probati. Stiže i teleći gulaš i kačamak - tvrđi, sa starim sirom i pastrmom – prethodno sušenim, prženim mesom. Nesvakidašnja, ali priznajemo, izvrsna kombinacija. Nepisano je pravilo da se na sto iznosi samo vino. Svako grli svoju čašicu. Uživamo u svakom gutljaju. Pametujemo o ukusima, sortama, tonovima. Malo se pravimo Francuzi. No, ne zaboravljamo bezbednost na putu. Pijemo malo, ali pijemo dobro.

      ručak