8 razloga da posetite Sremske Karlovce

„O Karlovci, mesto moje drago, ko detence došao sam amo”. Imao je sreću veliki srpski romantičar da detinji i zamomči se u zagrljaju šumovitih obronaka Fruške gore i voda silnog Dunava. Biće da smo za odrastanje okasnili, ali za upoznavanje nikako. Druženju je uvek pravo vreme. Čak i kada zima iz prikrajka pušta mrazne vetrove da uzburkaju vode lepe plave reke duž obala grada Branka Radičevića.

 

Zašto posetiti Sremske Karlovce?

     1. JER SU KARLOVCI GRAD MUZEJ

    Ovim zvanjem često se kiti Prag. Uz duboki naklon češkoj prestonici, sremski dragulj se jošte čime ima podičiti - vinom, vekovnom prosvetom i duhovnošću. Pride, i Dunavom. Narogušio se, namrštio, namračio. Kanda se želi osamiti. Osmelili se tek labudovi i neustrašivi čamdžija. Koja li ga muka natera da prkosi talasima razjarenog diva? Obale puste, uprkos priobalnim restoranima i kafićima. Sasvim je drugačije u proleće, leto. Odmah je jasno da ćemo se vratiti, čim pre. ​

    Jezgro grada majušno, ali osobito. Odiše otmenošću, duhom nekadašnjeg, istinskog gospodstva. Bez primesa novokomponovanih arhitektonskih izražaja. Zastalo u nekim minulim, kulturnim vremenima. I ne da se. Na radost svojih meštana, ali i posetilaca.

    odmor u centru grada

    Među veleleponom arhitekturom, pogled privlači vremešna, ali dobrodržeća kućica, sada kafić. Ističe se svojim najstarijim vratima od kovanog gvožđa iz druge polovine 19. veka. Brankov trg omeđen je raskošnim zdanjima – Bogoslovija, Magistrat, Rimokatolička crkva Svetog Trojstva, Bogoslovski seminar, i Stefaneum. A na obližnjem uzvišenju propela se zgrada, žuto-crvene fasade da motri budno na varošanska dešavanja.

    2. JER SU KARLOVCI IZNEDRILI PRVU SRPSKU GIMNAZIJU   

    U besprekorno sređenom vrtu dočekuje nas bista. Piše Branko. Dovoljno. Zna se koji. Samo je jedan u Karlovcima. Ulazimo u predvorje i čitamo istoriju prve srpske gimnazije. Osnovao ju je mitropolit Stefan Stratimirović 1791., a godinu kasnije je zvanično počela da radi. Stara zgrada porušena je 1890. i podignuta nova u srpsko-vizantijskom stilu sa bogato ukrašenim glavnim ulazom. Od početka 20. veka, nastava je dostupna i devojkama.

    Karlovačka gimnazija

    Prolazimo kroz vitražna vrata od kojih se pružaju dugi hodnici. Popločani podovi, oslikani svodovi, starinske svetiljke i lusteri, kameno stepenište sa balustradom. Više sliči palati nego obrazovnoj ustanovi. I učionice su nekako posebne. Svaka prineta svojoj nameni, utkane pažnje i ljubavi. Gde li smo mi učili škole, tužno se prisetismo svojih srednjoškolskih dana.

    Karlovačka gimnazija

    Otvaramo masivna drvena vrata ka carstvu knjiga. Aristokratsko. Miriše na znanje, poeziju, starinu. Biblioteku čini više od 18.000 naslova, darovi bivših đaka, profesora, dobrotvora. Na policama su i prvo fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, poklon kralja Aleksandra Obrenovića, prva izdanja Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića, Branka Radičevića…

    Još jedna odaja posebne krasote. Svečana sala. Sva oslikana, umerenim tonovima, u zidovima položene biste darodavaca, plišane stolice. Za koncerte, priredbe, svečane prilike.

    Odškolovala je mnoga velika srpska imena, ali nadaleko je poznata po Branku. U njenim klupama, sačinio je prve rime. Danas je filološka gimnazija u kojoj se izučavaju savremeni i klasični jezici. Čast je u njoj učiti i predavati. Njen značaj možda je najbolje opisao jedan od bivših učenika i profesora: “Istorija Karlovačke gimnazije predstavlja bitan i častan deo srpske kulturne istorije. Ona je jedna od najuspešnijih kovnica moderne srpske kulture”. 

    3. JER PATRIJARŠIJSKI DVOR JE BIO DOM POGLAVARA SRPSKE CRKVE

    Jedan od najlepših vladičanskih dvorova u Srba. Podignut krajem 19. veka u stilu italijanskih palata na mestu nekadašnjeg Pašinog konaka, koji je bio prvo sedište poglavara Srpske pravoslavne crkve posle prebacivanja arhiepiskopije iz Peći, sve do 1920. Danas je prebivalište vladike sremskog. Dvorsku kapelu oslikao je lično Uroš Predić.

    Bogata Riznica baštini mnoge dragocenosti - ikone, rukopise, portrete mitropolita i episkoma, prestone krstove, zlatne i srebrne putire, pehare, i ikone. Najstarija knjiga je Cvetnik, iz 15. veka. Unutar dvorskog vrta nalazi se Patrijaršijski podrum i vinski lagum. I sveštenici prave vino. I to odlično. Dvor se trenutno obnavlja te ne blista punim sjajem.  

    Patrijaršijski dvor

    4. JER JE HRAM SVETOG NIKOLE OMILJENA CRKVA MLADENACA

    Predanje veli da ko se napoji vodom sa Česme četiri lava, na Brankovom trgu, vratiće se i venčati u Karlovcima. Mnogi i jesu. Upravo u Sabornoj crkvi Svetog Nikole.

    Podignuta je sredinom 18. veka. Krajem istog stoleća stradala je u požaru, no vrlo brzo je obnovljena i još jednom početkom 19. veka kada je dobila renesasnu fasadu koja je danas krasi. Posebno se ističe raskošni ikonostas, delo Teodora Kračuna i Jakova Orfelina. Čuva dve relikvije – delove moštiju drugog srpskog arhiepiskopa Svetog Arsenija Sremca i čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice Bezdinske, kao i slike Paje Jovanovića.

      5. JER SE U KARLOVCIMA LJUBE ZAPAD I ISTOK

      Ogrnuti plaštom baroka, prožimaju se uticaji Austrougarske i Turaka, protkani nitima raznih umetničkih stilova. Sjedinjeni u bajkovitu karlovačku priču. Zajedničku i ličnu. Uličice uske, omeđene stambenim kućercima, mnogi oronuli, poneki zakriveni čipkanim zavesama, zanatskim radnjicama, vinarijama i vinskim podrumima. Neprimetno stigosmo do neobične atrakcije, Muzeja šibica, dalje do Muzeja pčelarstva i Kapele mira, podignute na mestu gde je 1699. potpisan čuveni Karlovački mir. U blizini je Palata Ilion i Zavičajna zbirka Sremski Karlovci. Grad zatočen u svoju kulturu i istoriju. Čini se, bez namere da se posavremeni.

      6. JER SU KARLOVCI ČAROBNI I SA VISINE

      Pre pohoda na Duškov vidikovac, odakle se Karlovci pogledom grle, valja predahnuti i okrepiti se čašom fruškogorskog vina. Vidikovac je izgrađen kao velika scena na otvorenom sa dva nivoa, na kojoj se nalazi pozlaćeni krst i skulptura pesnika Duška Trifunovića, koji počiva u Karlovcima. Odmorite na stepeništu pored čuvenog stihotvorca i uživajte u pogledu.

      Sremski Karlovci

      7. JER SREMSKA KUHINJA JE SPOJ SRPSKE I “ŠVAPSKE“

      U Sremu se odvajkada dobro jelo. Neretko i previše. Ako niste fruštukovali, ne brinite, sve se da nadoknaditi. Na meniju, svakojakih đakonija – od domaće pileće supe, rindflajša, slaninice, čvaraka, do mesnih pikanterija. Nećemo se snebivati. Krećemo od mezetluka, preko junećeg paprikaša do rolovane piliće džigerice i sezonske salate. Trpezu ne napuštajte bez čašice bermeta, aromatičnog desertnog vina, uz koji odlično ide kuglof, nemački kolač koji se odomaćio i spravlja se na više načina - sa dodatkom lešnika, badema, suvog grožđa, oraha…

      8. JER NA STRAŽILOVU POČIVA KARLOVAČKI POETA

      Stražilovo

      Sremske kalorije je teško spržiti, ali valja pokušati. Šetnja Dvorskom baštom ili pravac Fruška gora. Najbilže izletište je Stražilovo. Uređenih stazica za pešačenje kroz prirodu, danas popularni hajking, ne manjka. Dišemo duboko i hitamo ka Brankovom visu.

      “Zbogom ostaj, krasno Stražilovo,

      Mlogi te je u zvezdice kovô,

      Mlogi reče: „Ao rajska sliko!“

      Al ko ja te rad ne imô niko.”

      Pesma Đački rastanak nagonila je mnoge na zaključak da Branko želi da počiva na Stražilovu. Iz tuđine je prenet u domovinu, a narod mu je izgradio povisoki kameni spomenik za večni sanak. Tako zauvek mladi Branko i njegovi voljeni Karlovci ostaše nerazdvojni, zanavek.

      planinarenje